Vecina tih karoserijskih verzija je dizajnirana i konstrusiana u pogonima Bugattija, a na celu novog dizajnerskog tima koji je bio zaduzen za nove modele je bio sin Ettorea, Jean Bugatti. On je imao samo 23 godine kada je 1932. godine zapocet projekat Type 57.
Prestizni i astronomski skupi modeli poput Type 41 Royalea ili Typea 50 su zabelezili veoma lose prodajne rezultate. Sa tom cinjenicom na umu Jean Bugatti je za Type 57 dizajnirao mnogo manji agregat u odnosu na onaj koji se ugradjivao u Type 50.
Novi, prototipni, motor je imao zapreminu od 2.8 litra sto je skoro 50% manje od pomenutog prethodnika. Serijski motor je ipak imao zapreminu od skoro 3.3 litra, te je obezbjedjivao 135 KS. Ovakva pogonska jedinica mu je obezbedjivala vrhunske performanse za to vreme,te je tako Atalante bio u stanju razviti i 150 km/h.
Pri predstavljanju modela Type 57 bile su u opticaju cetiri karoserijske verzije. Tri verzije su nazvane po planinskim vrhovima u Alpima. Tako je cetverosed sa dvoje vrata nosio ime Ventoux, karoserija sa cetvoro vrata je imala ime Galibier, dok je dvovratni kabriolet nosio ime Stelvio.
Za razliku od drugih karoserija, Stelvio karoseriju je dizajnirao i konstruisao Francuz Gangloff.
Cetvrta karoserijska verzija je nosila ime Atalante, a radilo se o atraktivnom coupeu sa dva sedista. Atalante je bio, pored izgledom, najeksluzivniji Type 57, a kostao je skoro duplo vise od najjeftinije verzije.
Dodatna oznaka Roll-Back oznacava modele opremljene krovom koji se moze kliznuti u prtljaznik obezbedjujuci voznju sa vetrom u kosi. Ovakvi modeli su bili i jesu prava retkost, a i daje nam do znanja da je ideja CoupeCabrio mnogo starija od Peugeota 206 CC ili Mercedesovog SLK.
